hotel-bristol
3rdOct

Bristol pod opsadom

U zgradi novobeogradske opštine 2.10.2018. je održana vanredna skupština Udruženja vojnih beskućnika Srbije. Na sednici su prisustvovali i članovi Združene akcije Krov nad glavom. Povod za vanredno okupljanje delegata udruženja jeste rešenje o iseljenju stanara i stanarki hotela Bristol koji je poslednjih 27 godina služio kao privremeni dom za razmeštena vojna lica iz bivših jugoslovenskih republika. Rok za dobrovoljno iseljenje ističe 2.10.2018. u ponoć iako delu stanara nije obezbeđen alternativni smeštaj dok deo njih kome on jeste ponuđen odbija da se iseli iz hotela.

Stanarima je iz Ministarstva odbrane saopšteno da je hotel ustupljen preduzeću “Beograd na vodi”, međutim Bristol se u katastru i dalje vodi na Ministarstvo odbrane. Pretpostavljamo da će biti predat “Beogradu na vodi” tek nakon što Ministarstvo završi sa iseljenjima. Ministar je obećao da će rešiti stambeno pitanje stanara Bristola i da niko neće završiti na ulici

Uprkos ovom, i brojnim drugim obećanjima prethodnih godina, preko 2000 vojnih beskućnika i hiljade članova njihovih porodica, koji su pre 27 godina po naređenju Vrhovne komande predali i napustili svoje stanove u bivšim jugoslovenskim republikama, i dalje živi u privremenom smeštaju. Umesto da je njihovo stambeno pitanje bilo davno rešeno oni nastavljaju da preživljavaju u skučenim kolektivnim centrima – azbestnim barakama i takozvanim vojnim hotelima. Takvih kolektivnih centara u Beogradu po informacijama Udruženja vojnih beskućnika Srbije ima 11 dok slični postoje u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima Srbije.

Takvi objekti u Beogradu su pored Bristola i hoteli „Galeb“, „Zvezdara“ „Banjica“. Neki od njih su iseljeni (ponekad i prisilno) dok drugi i dalje pružaju jedini krov nad glavom za vojne veterane, invalide, udovice, aktivne i penzionisane članove vojske i njihove porodice. U pitanju su sobe od 9 do 18 m2 u kojima su smešteni samci, ali i četvoročlane porodice koje za stanarinu plaćaju od 8000 do 24000 din. – 30% ukupne cene, dok ostalih 70% plaćaju građani Srbije. U ovim sobama često ne postoje mokri čvorovi, zidovi su neokrečeni a ležaji i nameštaj dotrajali – većina troškova opravke pada na same stanare, iako Ministarstvo ima obavezu da ih sanira novcem građana koje dobija za tu namenu.

Od članova Udruženja saznajemo da je Grad Beograd Ministarstvu odbrane za potrebe zbrinjavanja stanara Bristola predao 144 stana te da je deo njih Ministarstvo ostavilo za svoje službenike. Stanarima Bristola nije nuđeno da biraju svoje buduće stanove, kako tvrdi ministar, već je delu stanara predstavljen ultimatum – privremeni mali stan na dve godine ili ulica. Nakon više decenija službe i isto toliko godina uplaćivanja doprinosa u Vojnostambeni fond i dalje se ne nazire trajno rešenje za stanare i stanarke Bristola.

Vojska Srbije je zajedno sa Ministarstvom već nasilno izbacivala porodice na ulicu iz hotela Galeb 2011. a iseljenje porodica iz Bristola je pokušano dva puta tokom 2012. Bračni par Ponjinger je godinu godine kasnije skočio u smrt iz svoje sobe na Zvezdari kako ne bi dopustili da budu izbačeni na ulicu.

U mirnodopskom periodu Vojska Srbije odlučila je da otvori front na domaćoj teritoriji – ovog puta protiv sopstvenih vojnih službenika. Ona održava vojnu spremu time što šalje vojnu policiju da vrši prepade na stanove koje će posle kao ratni plen prodati ili pokloniti privatnim građevinskim investitorima.

Ovom prilikom Združena akcija Krov nad glavom pruža punu podršku stanarima i stanarkama hotela Bristol, kao i svim vojnim beskućnicima i njihovim zahtevima za trajnim rešenje stambenog pitanja. Apelujemo na Ministarstvo odbrane da svima njima ustupi stanove koji im sleduju i da prestane da špekuliše sa stambenim prostorom i imovinom u svom posedu koje treba da iskoristi za zadovoljavanje stambenog interesa vojnih beskućnika.

Taj interes ćemo braniti zajedno sa njima na ulici ako dođe do pokušaja prisilnog iseljenja.

 

Leave a Comment