1stApr

Osnove za obustavljanje prisilnih iseljenja i nalaženje alternativnog smeštaja

Kada smo 1. marta, zajedno sa solidarnim građankama i građanima Pančeva, odbranili porodicu Poznatov-Merča predali smo zahteve Gradskoj upravi i Gradskoj stambenoj agenciji da se sa prisilnim iseljenjem odmah prestane i da se porodici ili legalizuje boravak ili da im se pronađe alternativni smeštaj. U međuvremenu smo dobili neadekvatne odgovore od GSA i Gradske uprave u kojima se tvrdi da:

– ne postoji nikakav osnov da se iseljenje zaustavi
– niti da se Danijelinoj porodici omogući alternativni smeštaj

Kao odgovor smo sastavili detaljan dokument sa pravnim, istorijskim i naučnim argumentima koji pružaju okvir za rešavanje ovog i sličnih problema i isti dostavili:

– gradonačelniku Pančeva Saši Pavlovu

– ministarki građevine i Koordinatorki tela za rodnu ravnopravnost Zorani Mihajlović

– Zaštitnici građana Pančeva i Poverenici za rodnu ravnopravnost

– JP GSA Pančevo i Sekretarijatu za urbanizam (kao najodgovornijima za ovo iseljenje)

– Stambenoj komisiji Pančeva (koja dodeljuje stanove).

Povratne informacije još uvek čekamo, a novo iseljenje Danijele Poznatov i njeno dvoje dece zakazano je za 4. April u 12 sati. Pozivamo sve solidarne ljude da se u četvrtak u 11 sati pojavimo u Kikindskoj 25/2 u Pančevu i sprečimo novu nepravdu!

Centralni deo dokumenta sa predatim zahtevima i predlozima delimo sa vama u nadi da će pokrenuti raspravu o ulozi države u postupcima prisilnih iseljenja i obavezi da zbrinjava ljude koji se suočavaju sa takvom nepravdom ili nemaju svoj krov nad glavom. Iako je iseljenje Danijele Poznatov i njeno dvoje maloletne dece drugačije od većine slučajeva –jer se vrši po Zakonu o upravnom postupku (a ne Zakonu o izvršenju) na stanu u javnom vlasništvu – argumenti izneti u odeljku ‘međunarodni pravni okvir’, kao i istorijski primeri i naučni podaci mogu se koristiti i u drugim slučajevima. Pozivamo sve koji žele da konstruktivno doprinesu daljem razvijanju pravnih, istorijskih i naučnih osnova za zbrinjavanje svih ljudi koji nemaju adekvatan životni prostor da nam pišu na: zakrovnadglavom@gmail.com.

 

OSNOVE ZA OBUSTAVLJANJE PRISILNIH ISELJENJA I NALAŽENJE ALTERNATIVNOG SMEŠTAJA

Međunarodni pravni okvir

Osnov za odlaganje prisilnog iseljenja, kao i hitno pronalaženje adekvatnog smeštaja za majku dvoje dece, pružaju izvodi iz međunarodnih dokumenata koje je država Srbija potpisala i ratifikovala:

A) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima , član 25

1) svako ima pravo na životni standard primeren njegovom zdravlju i dobrobiti, kao i dobrobiti njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stanovanje, kao i zdravstvenu negu i neophodnu socijalnu zaštitu, i pravo na sigurnost u slučaju nezaposlenosti, bolesti, nesposobnosti, udovištva, starosti ili drugog nedostatka životnih neophodnosti u okolnostima izvan njegove kontrole.

2) materinstvo i detinjstvo su podložni specijalnoj brizi i pomoći. Sva deca, bilo da su rođena u braku ili van braka, uživaće istu socijalnu zaštitu.

B) Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (eng. ICESC), član 11 stav 1

Države učesnice Pakta prepoznaju pravo svih ljudi na adekvatan životni standard za sebe i svoju porodicu, uključujući hranu, odeću i stanovanje, kao i na trajno unapređenje uslova življenja.

C) Generalni komentari 4,6,7 Komiteta Ujedinjenih nacija o ekonomskim, kulturnim i socijalnim pravima (CESCR) o pravu na život, adekvatnom stanovanju i prisilnim iseljenjima

D) Revidirana evropska socijalna povelja, član 31 (pravo na stanovanje)

U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na stanovanje, strane ugovornice se obavezuju da preuzimaju mere koje imaju za cilj:

1) unapređivanje pristupa stambenom smeštaju odgovarajućeg standarda;
2) sprečavanje ili umanjivanje pojave beskućnika, kako bi se ona postepeno uklonila;
3) da učine da cene stambenog smeštaja budu dostupne onima koji nemaju dovoljno sredstava.

E)Smernice UN o iseljenjima koja se vrše radi razvoja grada[1]

 

Obrazloženje: Sve države članice UN i potpisnice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima dužne su da poštuju pravo na adekvatan životni standard, što uključuje i pravo na stanovanje. Generalni komentari 4,6,7 bliže određuju kakva tumačenja ljudskih prava su dozvoljena u nacionalnom zakonodavstvu, kao i kakve prakse su, kroz decenije primene legislative o ljudskim pravima širom sveta, prepoznate kao nepoštovanje i odstupanje od ideja vodilja deklaracije:

  1. Generalni komentar 4 upozorava da se pravo na stanovanje ne sme usko tumačiti kao obezbeđivanje pukog fizičkog smeštaja, već se definiše kao pravo da se ‘živi negde u bezbednosti, miru i dostojanstvu’;
  2. Generalni komentar 6 objašnjava da se pravo na život ne sme usko tumačiti i ističe da to pravo ne postavlja samo negativne obaveze državama potpisnicama (šta država ne sme da čini da bi garantovala poštovanje prava na život), već i pozitivne obaveze (šta država treba da čini kako bi obezbedila ljudima sve što je neophodno za održanje života);
  3. Generalni komentar 7 osvrće se na prisilna iseljenja kao kršenje prava na stanovanje i daje sledeće komentare i smernice:

– država je dužna da tokom sprovođenja prisilnih iseljenja proveri relevantnu legislativu i odbaci ili izmeni propise koji su nekonzistentni sa obavezama koje proizilaze iz poštovanja prava na adekvatno stanovanje i zahtevima pakta (stavka 9);
– žene su prepoznate kao posebno ugrožena grupa zbog veće izloženosti nasilju i seksualnim napadima ukoliko postanu beskućnice (stavka 10);
– država je dužna da istraži sve moguće alternative u konsultaciji sa strankom koju želi da iseli sa ciljem da do prisilnog izbacivanja uopšte ni ne dođe (stavka 13);
– konačni rezultat iseljenja ne sme da bude stvaranje beskućnika od pojedinaca ili ranjivost po pitanju kršenja drugih ljudskih prava. Tamo gde se osobe ne mogu starati same o sebi, država mora da preduzme sve adekvatne mere, do maksimuma raspoloživih resursa, da osigura adekvatan alternativni smeštaj (stavka 16).

U dokumentu ‘Smernice UN o iseljenjima koja se vrše radi razvoja grada’, odeljak ‘Pre iseljenja’ (Prior to eviction) sadrži niz radnji koje poverilac mora preduzeti pre nego što krene u iseljavanje. Izdvojićemo najvažnije:

a) Uključiti sud kao posrednika za slučaj da ne može doći do dogovora (stav 38):

Države potpisnice moraju u potpunosti istražiti sve moguće alternative iseljavanju. Sve potencijalno pogođene grupe i osobe, uključujući žene, starosedelačke narode i osobe sa invaliditetom, kao i svi oni koji rade u korist pogođenih, imaju pravo na relevantne informacije, pune konsultacije i učešće kroz čitav process, kao i da predlažu alternative koje su nadležni dužni da propisno razmotre.

U slučaju da se sporazum o predloženim alternativama među zainteresovanim stranama ne može postići, nezavisno telo sa ustavnim autoritetom, kao što su sud, tribunal ili zaštitnik građana se trebaju uključiti u posredovanje, arbitražu ili presuđivanje kako je prikladno.

Podsećamo nadležne organe da se iseljenje Danijele Poznatov vrši BEZ ODLUKE SUDA, a da prethodno nisu razmotrene sve alternative.

b) Usvajanje posebnih mera i procedura za žene (stav 39)

c) Pre bilo kakve odluke o pokretanju iseljenja nadležni moraju da dokažu da je isto u skladu sa međunarodnim obavezama o ljudskim pravima koje štite opšte blagostanje (stav 40)

d) Iseljenje ne sme da se završi stvaranjem novih beskućnika ili drugim ranjivostima u povredama ljudskih prava (stav 43)

 

Ustav, zakoni Srbije i statut grada Pančeva

Danijela Poznatov Merča se sa dvoje dece u Kikindsku 25/2 uselila dok su bili privremeni beskućnici (Zakon o stanovanju član 89., kategorija 2), a sada su lica bez stana u vlasništvu koja primaju socijalnu pomoć (ZOS član 89. kategorija 4). Njima sledi stambena podrška za tročlanu porodicu u vidu dodele stana ili porodične kuće (član 99. ZOS) korisne površine 40-56 m2 koji je siguran, bezbedan i adekvatno opremljen (član 90. ZOS). Stan u kome Danijela trenutno boravi s decom u potpunosti ispunjava gore nevedene kriterijume, i već služi porodici za miran i bezbedan život, te bi prisilno izbacivanje ugrozilo njihovo zdravlje i bezbednost, narušilo uslove za zadovoljenje osnovnih životnih potreba (Ustav Srbije, član 69.), čime se krše načela humanosti, socijalne pravde i poštovanja ljudskog dostojanstva. Trogodišnja ćerka Danijele Poznatov Merča je osetljivog zdravlja. Tokom prošle godine dete je doživelo dva frasa a iseljenje bi moglo da dovede do novih ispoljavanja bolesti zbog neupitnog stresa koje iseljenje izaziva a što su pokazala brojna naučna istraživanja. Ustav takođe predviđa posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta (član 66.), a u situacijama kada ljudi ne mogu sebi obezbediti drugi smeštaj potpuno je jasno da prisilna iseljenja nisu nikakva zaštita pojedinih pravnih načela, već predstavljaju svojevrstan progon stambeno tj. životno ugroženih.

U statutu Grada Pančevo propisana je obaveza da grad pomaže osobama u suštinski nejednakom položaju (član 21, stav 29), kao i da se stara za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava, brine o rodnoj ravnopravnosti i za te ciljeve usvaja neophodne strategije i mere (član 21, stav 32). Prisilno iseljenje majke s decom predstavlja grubo i nedvosmisleno kršenje ovih principa i ne vodi do ostvarivanja, zaštite niti unapređenja ljudskih prava (već su posledice sasvim suprotne).

 

Umesto zaključka

Ukoliko pak međunarodni, nacionalni i lokalni propisi za nadležne institucije nisu dovoljni da sa iseljenjima stanu, predlažemo pozivanje na primere istorijskih borbi kojima je u trenutku odvijanja takođe prebacivan nedostatak zakonskog okvira. Na primer, robovlasništvo je bilo državno i zakonski odobravano stotinama godina. Zahvaljujući ovoj nepravdi milioni ljudi su besomučno eksploatisani, prebijani i ubijani, a sve to pod zaštitom zakona. U većini zemalja žene nisu imale pravo glasa do početka XX veka. One su zakonski bile tretirane kao roba u vlasništvu svojih očeva i muževa. Mukotrpna borba žena širom sveta za pravo glasa dovela je do ispravljanja ove istorijske nepravde. Takođe, važno je istaći da se i holokaust odvijao pod zaštitom zakona i države. Službenici Trećeg rajha branili su se na suđenjima nakon završetka II svetskog rata činjenicom da su samo vršili svoju službeničku dužnost. Na sreću to ih nije aboliralo od odgovornosti za zločine protiv čovečnosti koje su počinili.

Jednoroditeljske porodice čiji su nosioci žene spadaju u najdepriviraniju grupu što se stanovanja tiče i to prepoznaje Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je donet 2016. godine. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji postoji 216.359 samohranih roditelja od kojih su 80% žene[2]. Istraživanja su pokazala da samohrani roditelji spadaju u najsiromašniju demografsku grupu stanovnika, a najznačajniji oblici deprivacije ove grupe su vezani za materijalnu deprivaciju i stanovanje. Od navedenog broja jednoroditeljskih porodica čak 92% se susreće sa finansijskim teškoćama, polovina je materijalno uskraćena, dok 32% spada u kategoriju izrazito materijalno uskraćenih. Iako su prepoznate kao posebna kategorija u zakonu, samohrane majke su retko privilegovane kao posebna grupa prilikom dodele socijalnih stanova. Apelujemo na sve aktere da ovu situaciju shvate ozbiljno i da na broj od 18.290 stanovnika[3] Srbije koji prema popisu iz 2011. imaju status beskućnika ne dodaju još jednu tročlanu porodicu. Stvaranje novih beskućnika ne bi ni na koji način smeo biti javni interes Grada niti države Srbije.

 

Ana Vilenica & Vladimir Logos
Združena akcija ‘Krov nad glavom’

 

[1] UN Guidelines on Development Based Evictions (https://www.ohchr.org/Documents/Issues/Housing/Guidelines_en.pdf) – iako je u pitanju dokument koji se primarno odnosi na iseljenja u razvojne svrhe, odeljak ‘Pre iseljenja’ (Prior to evictions) sadrži opšte smernice relevantne za sve postupke iseljenja koje sprovode države potpisnice Univerzalne deklaracije i Međunarodnog pakta.

[2] http://www.mc.rs/upload/documents/istrazivanje/2014/09-25-14-Istrazivanje-osamohranim-roditeljima.pdf

[3] http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Beskucnici.pdf

 

D.Poznatov (Pančevo)-Zahtevi i-predlozi-institucijama

Odgovor Sekretarijata – poznatov merča danijela

Odgovor GSA Pančevo

Leave a Comment