26thSep

Domovi radnika “Hidrotehnike” na udaru izvršitelja

U ponedeljak 30. 9. u 7:30 ujutru, izvršiteljka Ivana Bukarica će pokušati da prisilno iseli tri porodice radnika bivše „Hidrotehnike“ iz njihovog jedinog doma u Stanoja Glavaša 14.

Među stanarima koje izvšiteljka Bukarica i njeni klijenti žele da izbace na ulicu nalazi se i nemali broj starih i bolesnih ljudi. Među njima je i 82-godišnja Darinka Simić, nepokretna osoba obolela od raka.

Radnici „Hidrotehnike“ su u svoje vreme redovno uplaćivali u stambeni fond; firma je, međutim, prodala stanove dobijene iz fonda solidarnosti a radnike i njihove porodice smestila u objekat u Stanoja Glavaša – „privremeni“ smeštaj koji je postao trajni. Tokom podele „Hidrotehnike“ na nekoliko manjih firmi, njihova prava su zapostavljena i kršena.

Stanari zgrade u Stanoja Glavaša 14 u njoj žive preko 30 godina, i sve vreme su uredno plaćali porez, komunalije i održavanje zgrade. Do 2014. stanovi su bili opštinsko, odnosno državno vlasništvo – a onda ih je Vasilije Marković, stečajni upravnik firme „Hidrotehnika Beograd – Gradnja“, uknjižio i prisvojio u svoju stečajnu masu.

Sada Marković, protiv koga je podneto preko 30 krivičnih prijava po raznim osnovama, pokušava da radnike bivše „Hidrotehnike“ izbaci na ulicu. To čini na osnovu sporne uknjižbe i neregularne presude (u presudi čak nije ni navedeno pravo ime firme). Stanari su pokrenuli postupak u katastru i pred tužilaštvom za organizovani kriminal, ali dok postupci traju, izvršitelji ne miruju. Marković je angažovao izvršiteljku Ivanu Bukaricu, odranije poznatu po sumnjivim preprodajama tuđih domova i patološkom strahu od nadzora javnosti.

Jasno je da smo sa izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. i 2015. ušli u novi i još opakiji krug privatizacijske pljačke, krug u kome se od opljačkanog i osiromašenog naroda otima ono poslednje što mu je ostalo od vrednosti – naši domovi.

Da bi opravdali ovu pljačku, izvršitelji i njima bliske strukture nam plasiraju mit o neodgovornosti i „dugovima koji se moraju vraćati“. Ali dok uništavaju male dužnike i žrtve prevara, izvršitelji odbijaju da išta urade protiv najvećih i najproblematičnijih dužnika – tajkuna koji duguju plate radnicima. U slučajevima u kojima je poverilac običan čovek a dužnik neko od bogatih i moćnih, oni su i gluvi i nemi.

Slučaj radnika „Hidrotehnike“ nažalost nije izolovan slučaj u Srbiji. U sličnoj situaciji se nalazi i radnici nekadašnjeg građevinskog giganta „Trudbenika“, kao i stotine i hiljade drugih ljudi. Kako se apetiti izvršitelja i njihovih klijenata šire, svi mi ćemo biti ugroženi u sve većem i većem broju.

Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji će stupiti na snagu 1. januara 2020, je u mnogim odredbama  gori od prethodnog. Njegove odredbe ne štite pravo na dom i stavljaju žrtve prevara u još goru poziciju, dok istovremeno kriminalizuju solidarnost građana i nude tzv. „javnim izvršiteljima“ potpunu slobodu od nadzora javnosti. Zato je neophodno da se organizujemo i solidarno stanemo u odbranu svog prava na dom.

Odbranimo nekadašnje zidare društva, jer sutra to može biti bilo ko od nas!

NIKO BEZ DOMA!

Leave a Comment