18thOct

GRAD SRUŠIO DOM PORODICE OSMAN DA BI IZBEGAO ZAKONSKU OBAVEZU PRESELJENJA!

Javnost Srbije je u utorak ostala šokirana brutalnošću sa kojom je Grad Beograd sproveo prinudno iseljenje i rušenje kuće porodice Seladina Osmana na Dunavskom keju u Beogradu. Bezdušno postupanje policije i gradskih činovnika tog dana nije slučajnost: postoje vrlo konkretni kriminalni razlozi zbog čega se gradskim vlastima i njihovim poslovnim partnerima žurilo da tog dana završe sa porodicom Osman.

Naime, dom porodice Osman je do utorka bio na zemljištu koje Grad Beograd priprema za investicioni projekat u okviru Marine Dorćol. Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016. godine, članovima 78. i 79. regulisano je pod kojim uslovima se vrši iseljenje „lica iz objekta koji je izgrađen suprotno zakonu“, i njihovo preseljenje u odgovarajući smeštaj. Ukoliko se iseljenje vrši „u sklopu priprema za sprovođenje investicionog projekta i ukoliko je prethodno dokazano da ne postoji alternativa za preseljenje“, lokalna samouprava, u ovom slučaju grad Beograd, dužan je da preseli ljude u odgovarajući smeštaj. Da bi izbegli da petočlanoj porodici Osman obezbede novi smeštaj, gradske vlasti su odlučile da „zaobiđu“ zakon – da Osmanove uklone sa zemljišta koje se priprema za investicioni projekat tako što će im srušiti dom. Najpre su ih proglasili za bespravne graditelje, da bi im potom, u utorak 15. oktobra, uz asistenciju interventne policije sravnili dom sa zemljom.

Jednostavno – nema ljudi, nema obaveze preseljenja!

Najavljujući izmene Zakona o stanovanju 2015. godine, ministarka Zorana Mihajlović je na sastanku sa predstavnicima Amnesty International naročito obećala da će novim zakonom biti zabranjeno prisilno iseljavanje Roma. Predstavnica AI je tada izjavila: “Naš cilj je da se više nikad u Srbiji ne desi prisilno iseljavanje Roma, jer u takvim situacijama mora da postoji procedura, sa njima mora da se razgovora i razgovorima moraju da prisustvuju predstavnici nevladinih organizacija, a mora da se obezbedi adekvatan smeštaj” (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=10&dd=22&nav_category=12&nav_id=1054368)

I zaista, u zakon su potom ušle pomenute odredbe, kojima jeste zabranjeno prisilno iseljavanje u određenim situacijama, između ostalog i u situaciji u kojoj se našla porodica Osman. Ipak, u stvarnosti je Zakon ostao mrtvo slovo na papiru, iseljavanja se sprovode sa podjednakom brutalnošću kao i pre izmena zakona, bez obezbeđivanja adekvatnog smeštaja, a Sekretarijat za inspekcijske poslove Beograda u svojim objavama osuđuje građane koji se solidarišu sa progonjenima. Pritom gradska vlast u svom saopštenju u najodvratnijem maniru optužuje ljude koji su bili solidarni s porodicom da zloupotrebljavaju bolesnike. Nije solidarnost prouzrokovala pogoršanje zdravstvenog stanja Suzane Alije (59), sestre Seladina Osmana koja je bolesna od raka, već je to isključiva odgovornost funkcionera koji su naložili rušenje i policajaca koji su članove njene porodice nasilno izbacili na ulicu.

Posebno skrećemo pažnju javnosti na laž koju nakon svirepog rušenja doma porodice Osman pokušava da proturi Sekretarijat za inspekcijske poslove Beograda – da porodica Osman navodno nije ni živela u srušenoj kući, odnosno da u njoj „nije bila prijavljena“. Nesporna činjenica da porodica jeste decenijama živela na ovoj adresi najviše od svega svrbi gradske vlasti, jer ta činjenica, a ne vlasnički odnosi i pravni status objekta, jeste ključna za obavezu Grada da porodicu Osman preseli u odgovarajući smeštaj.

Združena akcija Krov nad glavom će nastaviti podršku porodici Osman u njihovoj borbi da pred domaćim i međunarodnim institucijama što hitnije dobiju preseljenje u odgovarajući smeštaj koji im po zakonu pripada, kao i da se kazne krivci za brutalno rušenje nihovog doma i izbacivanje na ulicu.

NIKO BEZ DOMA!

Leave a Comment