Pravo na dom je jedno od najosnovnijih ljudskih prava i preduslov je za realizaciju drugih socijalnih i ekonomskih prava. Ostvarivanje ovog prava, zagarantovanog članom 8 međunarodne Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dužnost je svake države, i to bez obzira na njenu ekonomsku razvijenost, političku situaciju ili opšte društvene uslove. U ovom trenutku

Oktobra 2017. izvršiteljka Mirjana Dimitrijević iselila je četvoročlanu porodicu Petrović iz stana u Njegoševoj ulici, u kom su živeli decenijama. Od 50-ih godina i denacionalizacije, porodica je imala stanarsko pravo, sve do 1992. kada je donet Zakon o stambenim odnosima. Pišu Ivana Anđelković i Olga Dimitrijević, Združena akcija Krov nad glavom “Niko bez doma” je

na slici: Ljiljana sa psom Veliki broj ljudi nam se do sada obratio za pomoć, naročito tokom vanrednog stanja. Tada smo pomogli hranom, lekovima i osnovnim higijenskim sredstvima više od 2000 osoba, a pozivi ne prestaju da stižu. Ljudi koji nam se za pomoć obraćaju su očajni jer žive na ivici opstanka i bukvalno nemaju

“Ja sam se doselio u Kamendin 2008. godine. Problem su ovde skupe dažbine. 66% penzije mi skidaju izvršitelji zbog duga za infostan, a već pet godina živim bez struje“, priča naš sagovornik, stanar u “socijalnom stanu” u Zemun Polju. Piše Ana Vilenica – ZA Krov nad glavom “Niko bez doma” je aktivistička kampanja Združene akcije

Porodica Ninić je podigla stambeni kredit kod Erste banke 2007. godine. Troiposoban stan u Novom Sadu koštao je 105.000 evra, a kredit Erste banci uredno je otplaćivan sve do trenutka kada se Slobodanka Ninić razboljeva i započinje dugo lečenje od kancera debelog creva. Ipak, Ninići i dalje uspevaju da otplaćuju kredit uz povremena zakašnjenja, sve