Ponovna eskalacija epidemije COVID-19 i nove mere za zaštitu od zaraze koje su stupile na snagu u petak nalažu da se hitno obustave sva prinudna iseljenja do okončanja opasnosti po zdravlje i živote ljudi. Potpuno je jasno i očigledno da su prinudna iseljenja apsolutno nebezbedna i neizvodljiva u situaciji kada nije dozvoljeno okupljanje više od
Pravo na dom je jedno od najosnovnijih ljudskih prava i preduslov je za realizaciju drugih socijalnih i ekonomskih prava. Ostvarivanje ovog prava, zagarantovanog članom 8 međunarodne Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dužnost je svake države, i to bez obzira na njenu ekonomsku razvijenost, političku situaciju ili opšte društvene uslove. U ovom trenutku
Organizacija “ZA Krov nad glavom” više puta je utvrdila da je veoma često takozvano zaduživanje kod zelenaša, siguran put da se izgubi dom. Ljudi koji se zadužuju na ovaj način to rade jer nemaju drugog izbora. Kamate koje propisuju zelenaške agencije su i do 10% na mesečnom nivou, tako da se dug duplira za manje
Oktobra 2017. izvršiteljka Mirjana Dimitrijević iselila je četvoročlanu porodicu Petrović iz stana u Njegoševoj ulici, u kom su živeli decenijama. Od 50-ih godina i denacionalizacije, porodica je imala stanarsko pravo, sve do 1992. kada je donet Zakon o stambenim odnosima. Pišu Ivana Anđelković i Olga Dimitrijević, Združena akcija Krov nad glavom “Niko bez doma” je
na slici: Ljiljana sa psom Veliki broj ljudi nam se do sada obratio za pomoć, naročito tokom vanrednog stanja. Tada smo pomogli hranom, lekovima i osnovnim higijenskim sredstvima više od 2000 osoba, a pozivi ne prestaju da stižu. Ljudi koji nam se za pomoć obraćaju su očajni jer žive na ivici opstanka i bukvalno nemaju
“Ja sam se doselio u Kamendin 2008. godine. Problem su ovde skupe dažbine. 66% penzije mi skidaju izvršitelji zbog duga za infostan, a već pet godina živim bez struje“, priča naš sagovornik, stanar u “socijalnom stanu” u Zemun Polju. Piše Ana Vilenica – ZA Krov nad glavom “Niko bez doma” je aktivistička kampanja Združene akcije
Porodica Ninić je podigla stambeni kredit kod Erste banke 2007. godine. Troiposoban stan u Novom Sadu koštao je 105.000 evra, a kredit Erste banci uredno je otplaćivan sve do trenutka kada se Slobodanka Ninić razboljeva i započinje dugo lečenje od kancera debelog creva. Ipak, Ninići i dalje uspevaju da otplaćuju kredit uz povremena zakašnjenja, sve
Izbeglicama smeštenim u stanovima u Ustaničkoj ulici, izgrađenim upravo za njihov smeštaj preti izbacivanje. Stanovi građeni iz budžeta, stranih donacija i privatnih humanitarnih izvora postali su državna svojina kojom raspolaže Komesarijat za izbeglice, koji sada odlučuje ko će u njima živeti i pod kojima uslovima. “Niko bez doma” je aktivistička kampanja Združene akcije Krov nad
Došli su rano izjutra s namerom da izbace ljude na ulicu. Dve predstavnice gradske vlasti dovele su 60 uniformisanih policajaca, uključujući tu i specijalnu brigadu, mehanizaciju za rušenje, pauka i kola hitne pomoći, da nasilno prokrče put za izgradnju investitorskog projekta “Marina Dorćol”. Sto miliona evra, kolika je procenjena vrednost projekta, bili su dovoljan razlog
Proces promene svojinskih odnosa u Srbiji počinje ’90-ih – najpre se društveno vlasništvo pretvara u državno, čime se utire put masovnim privatizacijama 2000-ih. Pod mantrom stimulisanja slobodne konkurencije, liberalizacije tržišta i prenosom vlasništva u privatne ruke, započet je proces tranzicije. Do 2005. godine u Srbiji je privatizovano 1.400 firmi. A 2008. godine, na spisak se