23rdOct

“Ja ne znam kako da živim više u ovoj državi”

Pravo na dom je jedno od najosnovnijih ljudskih prava i preduslov je za realizaciju drugih socijalnih i ekonomskih prava. Ostvarivanje ovog prava, zagarantovanog članom 8 međunarodne Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dužnost je svake države, i to bez obzira na njenu ekonomsku razvijenost, političku situaciju ili opšte društvene uslove. U ovom trenutku se beskućništvo ili neprihvatljivi stambeni uslovi mogu smatrati jednima od glavnih faktora koji onemogućavaju dostojanstven život – oni su povezani sa siromaštvom i društvenom marginalizacijom i isključivanjem.

Pišu: Jovana Timotijević i Nikolina Jović, Združena akcija Krov nad glavom

“Niko bez doma” je aktivistička kampanja Združene akcije Krov nad glavom, organizacije koja se bori za pravo na dom i portala Nova.rs. Kampanju čini serijal tekstova i video reportaža kojima možemo da pokažemo dijapazon sistemskih nepravdi, koja se nanosi onima koji ostaju bez doma, i posledice koje takav gubitak sa sobom nosi. Želimo da pokažemo da je borba moguća, i da ako smo udruženi možemo da organizujemo suprotstavljanje ovoj pošasti. Nadamo se da ćemo ovom kampanjom ohrabriti naše sugrađane da to učine i da znaju da nisu sami.

Globalna pandemija izazvana COVID-19 virusom samo je još više rasvetlila značaj prava na dom. Izbacivanje iz domova u Srbiji privremeno je obustavljeno samo tokom trajanja vanrednog stanja, dok je odmah nakon njegovog ukidanja nastavljeno sa zakazivanjem i izvođenjem prinudnih iseljenja, iako je postalo sasvim jasno da dom predstavlja primarnu liniju zaštite u situaciji epidemije.

Oni koji su već živeli bez krova nad glavom i ispod granice apsolutnog siromaštva nisu imali gde da “ostanu kod kuće”, pa su često pod pretnjama policije prinudno terani na periferije naselja. Olakšavajuće uslove nisu dobili ni podstanari. Oni koji su ostali bez posla morali su da biraju da li će platiti kiriju ili kupiti hranu.


“Tu sam rođen, tu sam odrastao, sve što sam stekao tu sam uložio i da me onda neko tako izbaci na ulicu… pa to je jedan vulgaran, bezobrazan, fašistički način. Ja ne znam kako da živim više u ovoj državi.”


Moratorijum na isplatu kredita, što je predstavljalo primarnu meru države u oblasti stanovanja, samo je odgodilo plaćanje rata koje su u velikom broju slučajeva već nesrazmerno velike u odnosu na primanja. Pri tome, ovakva će se situacija, kako se procenjuje, samo intenzivirati sa daljim najavljenim razvojem pandemije i ekonomskom recesijom.

Kao organizacija koja se bori protiv izvršenja i za pravo za dom za sve, Krov nad glavom je i u situaciji epidemije nastavio svoju borbu i serija tekstova koji su prethodili ovom, još jedan su pokušaj da se ukaže na obim stambene nepravde u Srbiji, kao i jasnu logiku profita koja stoji iza mehanizma iseljenja.

Pregled konkretnih slučajeva pokušaja i izvršenja prinudnih iseljenja pokazao je na koji način aktuelni Zakon o izvršenju i obezbeđenju privatnim preduzetnicima omogućava da kroz status izvršitelja stiču lični profit na osnovu nesreće drugih. Često ispaštaju porodice koje žive u uslovima apsolutnog siromaštva.

Ljudi gube krov nad glavom zbog duga u visini od 5% vrednosti stana, zaštićeni stanari ostaju na ulici zbog restitucije, na ulicu bivaju izbačene samohrane majke sa decom zbog interesa opštinskih funkcionera, dok policija asistira zelenašima u brutalnom zlostavljanju bolesnih i starih ljudi.


“Ne, nije to samo moj problem, to je problem ljudi u Srbiji. Ako si prisiljen da uzmeš novac od zelenaša – gotov si. Njima je sve dopušteno, kao i bankama. Da mi je neko pričao, ne bih verovala da sve ovo može da se desi. A desilo mi se. I može svakome.”


U Srbiji, usled rasta ekonomske nejednakosti dolazi do rasta i stambenih nejednakosti. Troškovi stanovanja toliko rastu da se ugroženost sada smatra normalnom pojavom za veliki udeo stanovništva. Konkretnije, prema Eurostatovim podacima, ispitanici iz oko dve trećine domaćinstava u Srbiji izjavljuju da imaju velikih poteškoća da izađu na kraj sa ukupnim troškovima stanovanja, iz oko jedne trećine da donekle imaju teškoća, a samo oko dva procenta da nema uopšte teškoća.

Pored toga, oko jedne petine domaćinstava nema adekvatne uslove stanovanja – ima krov koji curi, vlažne zidove, podove ili temelj, ili trulež u prozorskim okvirima ili podu, a svako deveto domaćinstvo nije moguće adekvatno ugrejati.

Dalje, istraživanja su pokazala da izbačeni iz doma češće oboljevaju od depresije, anksioznosti, visokog krvnog pritiska, posttraumatskog stresnog poremećaja, a češće pribegavaju čak i samoubistvu. Proces izbacivanja nekad može trajati i mesecima, što dodatno može otežavati psihičko stanje žrtava.

Osim toga, pokazano je da i izbacivanje povećava verovatnoću da se ostane bez posla, čime se dodatno otežava mogućnost da se izbegne ulica. Izbačeni, naime, vrlo često završavaju u neadekvatnim i skučenim stambenim uslovima. Očigledno je da se klasni jaz ovim postupcima sve više produbljuje.

Ovo dakle nije problem nekolicine onih koji su završili kao “junaci” ovih tekstova. Ovo je problem svih nas. Ovo je problem društva koje ne prepoznaje da postoji strukturni problem u nejednakim uslovima u kojima radimo i živimo, u proizvoljnoj i nasilnoj preraspodeli resursa u društvu, u normalizaciji korupcije, krađe i bogaćenja na račun tuđe nevolje i siromaštva.

Individualizacija stambene potrebe upravo je mehanizam koji za cilj ima da nas udalji od zajedničke borbe, borbe celog društva da državu držimo odgovornom i obavežemo je da svima obezbedi siguran, priuštiv i adekvatan dom.


“Ovde smo svi za jednog – jedan za sve. Uvek je neko tu da pripazi. Svi se menjamo kao na straži u vojsci.”


Združena akcija krov nad glavom će, uprkos pretnjama hapšenjem i novčanim kaznama, nastaviti solidarnu borbu protiv zelenašenja i beskućništva u svakom domu, dvorištu i haustoru i biće uvek tu za pružanje emotivne i pravne podrške kroz ceo proces borbe za pravo na dom.

Solidarnost i zajednička borba su trenutno jedini mogući lek protiv surovog i bolesnog sistema i zato pozivamo sve da se u svojim sredinama organizuju i zauzmu za svoja prava i prava svojih komšija.

Zajedno se borimo protiv prinudnih iseljenja, za otpis nepravednih dugova, za pravo na dom, struju, vodu i grejanje svih građana!

Leave a Comment