19thApr

NAKON BRUTALNOG ISELJENJA, PORODICA LALOVIĆ PREŽIVLJAVA POPLAVU LAŽI

Javnost je proteklih dana zatrpana neistinama i manipulacijama kojima se pokušava konstrukcija navodne “prljave” pozadine borbe porodice Lalović za njihov jedini dom. Zbog opasnosti da ove laži zbune javnost i unesu metež u podršku porodici Lalović, moramo na njih da odgovorimo.
 
Netačni su navodi da je Gojko Lalović mogao da otkupi stan u Vespučijevoj tako što bi ga otplaćivao od svoje pukovničke penzije. Da bi otplatio stan morao je biti zaposlen u vojsci, a Lalović je novembra 2005. godine nelegalno penzionisan, mesec dana nako što je doneto rešenje da mu se dodeljuje stan u Vespučijevoj. Nakon što je pukovnik Lalović nelegalno penzionisan, nadležni nisu prihvatili bilo kakve pregovore o otplati stana na rate; jedino su dopuštali mogućnost da se odmah uplati suma od 4 miliona i 900.000 dinara, a stambeni kredit koji bi mu za ovakvo učešće bio potreban nije mogao da digne jer usled svog nezakonitog penzionisanja nije ispunjavao uslove. Gojko Lalović je odlučio da se bori za onaj stan koji mu je dodeljen oktobra 2005. godine. Mi poštujemo tu njegovu odluku, njegovu odlučnost i doslednost, i zato smo se dve godine i okupljali da ga solidarno branimo.
 
Takođe, neistina je da se Gojko Lalović bespravno uselio u stan u Vespučijevoj. On se uselio u stan koji mu je dodeljen, ali koji zbog nezakonitog penzionisanja nije mogao da otplati. Pravosnažnim presudama Gojko je trebalo da bude vraćen na posao, i tako bi mogao da otplati stan koji mu je regularno dodeljen, ali Ministarstvo odbrane nikad nije sprovelo presudu već je otezalo, sačekalo da pukovnik Lalović stekne uslove za redovno penzionisanje, a potom ga brutalno izbacilo iz stana koji mu nije omogućilo da otplati. Ovakvo postupanje je, osim što je na ivici legalnosti, krajnje neetično; naročito ako se uzme u obzir da su druga lica sa ovakvim presudama vraćena u službu i u dodeljene stanove. Ovakav postupak Ministarstva jasno ukazuje zlu nameru da se Gojko Lalović dovede u nezakonitu situaciju, kako bi Ministarstvo moglo da kaže da se “bespravno” uselio, pa “ko mu je kriv” što ga sada iseljavaju.
 
Iz svega toga vidimo da pukovnik Lalović nije, kao što se tvrdi, “alav na stanove” i “sam kriv” za svoje probleme, već su nepravda i nemoral Ministarstva odbrane stariji od odluke Gojka Lalovića da ostane u stanu koji mu je dodeljen. Niz nepravednih događaja započet je potezima Ministarstva odbrane, a ne Gojka Lalovića. Pukovnik Lalović je sa ženom i ćerkom nakon izbacivanja morao u hotel jer nisu imali alternativni smeštaj. Ministarstvo odbrane nije omogućilo alternativni smeštaj čak ni kao privremeno rešenje za Laloviće; ako već ne u znak izvinjenja za brutalnu silu kojom su izbačeni iz jedinog doma.
 
Činjenica da ja Gojko Lalović bio načelnik Prvog odseka Odeljenja za stambene poslove ne znači da je “sam sebi dodelio stan”, kao što se zlonamerno komentariše. Zaposleni u Odeljenju za stambene poslove imaju isto pravo na stan kao i svi drugi, pod istim uslovima. Gojku Laloviću je to pravo na opisani, prevaran, način bilo uskraćeno.
 
Štaviše, te tvrdnje su posebno cinične i zlonamerne u svetlu činjenice da je Gojko Lalović prevremeno i nezakonito penzionisan upravo zato, što je razotkrivao korupciju pri dodeljivanju vojnih stanova! (Konkretno, usprotivivši se samovolji tadašnjeg ministra odbrane u spornom slučaju rešenja Up-1 br 474-6/05, 27.7.2005. godine, kada je stan dodeljen mimo svih zakona, pravilnika i važećih rang lista.)
 
Posebno je perfidno predstavljeno i pitanje navodne garsonjere u Pohorskoj ulici, u kojoj su Lalovići jedno vreme živeli – isključivo kao podstanari. Na tu temu je već objavljen opširan demant (link: https://www.facebook.com/naza.iclalov/posts/4443105785718559).
 
Odgovore na sve laži koje nakon 15. aprila preplavljuju javnost je Gojko Lalović objavljivao nebrojeno puta za protekle dve godine, i bio spreman da ih zastupa i objasni svakome ko je bio voljan da čuje. Sada, kada je porodica Lalović slomljena pod stresom od brutalnog iseljenja iz jedinog doma i dvogodišnje opsade, oglašavaju se lažni dušebrižnici sa pitanjima na koja je odavno odgovoreno.
 
 
Što se tiče aferašenja o visini Gojkove penzije, i o članovima njegove porodice koji čak i ne žive u njegovom domaćinstvu, možemo samo da kažemo da smo zgađeni načinom na koji ljudi od ugleda u našem društvu vrednuju šta je bitno a šta nebitno, u situaciji u kojoj privatna reketaška industrija ima ovlašćenja da ugrožava ljudske živote. Solidarni ljudi okupljeni oko Združene akcije “Krov nad glavom” svojim telima brane i ljude koji nemaju ni za hleb, i kojima istovremeno organizujemo prikupljanje sredstava da prežive, kao što branimo i domove ljudi sa pukovničkim penzijama. Jer svako ima pravo na dom.
 
U Beogradu, 19. aprila 2021. godine,
Združena akcija Krov nad glavom

Leave a Comment