Prinudno iseljenje u Srbiji 2026: koraci za odbranu doma
Nalog za iseljenje stiže u običnoj koverti, a posledice su sve samo ne obične. U Srbiji se i u 2026. godini prinudna iseljenja sprovode po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, istom onom iz 2011. koji je javnim izvršiteljima dao ovlašćenja koja ranije niko nije imao. Porodice na Mirijevu, Konjarniku i u Ustaničkoj ulici naučile su kroz vlastita iskustva da dom može da se odbrani — ali samo ako se reaguje brzo, organizovano i uz poznavanje rokova.
Ovaj tekst objašnjava šta se zapravo dešava od trenutka kada poštansko sanduče donese rešenje o izvršenju do dana zakazanog iseljenja, koja prava dužnik ima i gde se najčešće greši.
Šta znači nalog za iseljenje i ko ga donosi
Rešenje o izvršenju je pravni osnov na kom javni izvršitelj zakazuje iseljenje. Ono može da proizađe iz presude, iz verodostojne isprave poput menice ili hipoteke, ili iz rešenja drugog organa. Javni izvršitelj je privatno lice sa javnim ovlašćenjima: naplaćuje svoj rad od dužnika i od poverioca, a njegov zaključak o sprovođenju izvršenja određuje dan i čas kada dolazi pred vrata.
Ključno je razumeti da izvršitelj ne odlučuje o pravu na stan. On sprovodi ono što je ranije odlučeno. Zato se odbrana deli na dve paralelne linije: pravnu, koja ide kroz žalbe i prigovore, i društvenu, koja se odvija pred zgradom.
Prvi koraci čim stigne rešenje o izvršenju
Najskuplja greška je ćutanje. Rokovi u izvršnom postupku su kratki i računaju se od dana prijema pošiljke, a ne od dana kada ste je pročitali. Prvih 48 sati vrede više od svega što se uradi kasnije.
- Pročitajte rešenje do kraja i zabeležite broj predmeta, ime izvršitelja i osnov izvršenja.
- Fotografišite kovertu sa datumom prijema — rok se dokažuje njome.
- Zatražite ceo spis predmeta od izvršitelja; imate pravo na uvid i kopiju spisa.
- Konsultujte advokata ili organizaciju koja se bavi stambenim pravima iste nedelje.
- Obavestite komšiluk i porodicu; osamljeni dužnik je najlakša meta.
Žalba i prigovor: rokovi koji se ne čekaju
Žalba na rešenje o izvršenju podnosi se u roku od nekoliko dana i najčešće ne odlaže izvršenje sama po sebi. Prigovor, posebno kod isprava koje nisu presuda, podnosi se takođe u kratkom roku i njime se mogu pobijati formalne greške postupka. Praksa pokazuje da su najčešći formalni propusti nepravilna dostava, pogrešno obračunati troškovi i izvršenje zatraženo na osnovu isprave koja ne ispunjava zakonske uslove.
| Faza postupka | Šta stiže | Tipičan rok | Šta dužnik može |
|---|---|---|---|
| Predlog za izvršenje | Rešenje o izvršenju | Žalba nekoliko dana | Žalba, prigovor, zahtev za odlaganje |
| Zakazivanje izvršenja | Zaključak izvršitelja | Obično 8 dana pre iseljenja | Prigovor, dopuna dokaza, medijacija |
| Dan iseljenja | Dolazak izvršitelja i policije | Najavljen datum | Prisustvo svedoka, snimanje, mirna blokada |
| Posle iseljenja | Zapisnik i predaja stvari | Odmah | Tužba, zahtev za naknadu štete |
Kada sud može da odloži izvršenje
Odlaganje nije milost, već institut. Sud ili izvršitelj može da odloži izvršenje kada postoje posebno opravdani razlozi: teška bolest člana domaćinstva, maloletna deca, zimski period u nekim postupcima, ili pokrenut postupak koji može da promeni osnov izvršenja. Svako odlaganje kupuje vreme, a vreme je jedina valuta u kojoj se odbrana plaća.
Iskustvo odbrana iz 2018. pokazuje da je upravo niz odlaganja omogućio porodicama u Ustaničkoj da dođu do trajnog rešenja. Dvadeset dana neprekidnog prisustva aktivista i komšija završilo se time da je i poslednje zakazano iseljenje otkazano.
Rizici: šta ne treba da radite
Odbrana doma je legalna borba, ali ima crvene linije. Fizički sukob sa izvršiteljem ili policijom pretvara dužnika iz žrtve postupka u okrivljenog i daje protivnoj strani argument koji joj nedostaje. Istovremeno, potpisivanje bilo kakvog sporazuma pod pritiskom, bez advokata, najčešće znači odricanje od prava koja su se mogla braniti.
Treći rizik je tišina. Slučajevi poput Mirjane sa Mirijeva, čije je iseljenje pokušano sedam puta pre nego što je javnost čula za nju, pokazuju da institucije najbrže reaguju tek kada slučaj izađe iz tišine. Zapisnik, snimak i svedoci nisu performans — to su dokazi.
Šta zapamtiti iz svega
Dom se brani pravno i društveno, istovremeno. Pravna linija traži brzinu: žalba, prigovor, zahtev za odlaganje, uvid u spis. Društvena linija traži organizaciju: komšiluk koji zna datum, porodica koja zna rokove, javnost koja zna ime slučaja. Jedno bez drugog retko je dovoljno. Zajedno, kako su pokazale odbrane na Mirijevu i Konjarniku, čine razliku između ulice i krova nad glavom.