Izvršitelj pred vratima: šta sme, a šta ne sme
Javni izvršitelj je privatno lice sa javnim ovlašćenjima — i upravo u tom spoju leži većina zabuna koje prate iseljenja. Dužnici pred vratima često pripisuju izvršitelju moć koja mu ne pripada, ili mu, obrnuto, ne priznaju ovlašćenja koja zakon daje. Jedno i drugo košta. I u 2026. godini prva linija odbrane doma je precizno znanje šta izvršitelj sme, a šta ne sme.
Ovaj tekst sistematizuje ovlašćenja javnih izvršitelja, ograničenja koja ih vezuju i ponašanje koje predstavlja prekršaj za koji postoje pritužbeni mehanizmi.
Šta izvršitelj sme
Izvršitelj sme da sprovodi izvršenje na osnovu pravosnažnog ili izvršnog naslova: da zakazuje radnje, dolazi na adresu dužnika, ulazi u prostor uz poštovanje zakonskih uslova, sastavlja zapisnike, popisuje imovinu i poziva policiju u pomoć. Sme da naplaćuje svoje troškove — ali samo po tarifi koju propisuje država, i samo uz jasan obračun.
Šta izvršitelj ne sme
Lista zabrana je jednako važna. Izvršitelj ne odlučuje o pravu na stan — on sprovodi tuđe odluke. Ne sme da vrši izvršenje na osnovu dokumenta koji ne ispunjava zakonske uslove, ne sme da menja osnov izvršenja, ne sme da zloupotrebljava ovlašćenja radi pritiska, ucene ili dogovora van spisa. Ne sme da sprovodi radnje van zakonskog okvira o vremenu i načinu, i ne sme da odbije dužniku uvid u spis predmeta.
- Tražite legitimaciju javnog izvršitelja i rešenje o imenovanju — i fotografišite ih.
- Tražite uvid u kompletan spis predmeta; odbijanje uvida je prekršaj.
- Proverite obračun troškova po zvaničnoj tarifi — prekomerni troškovi se osporavaju.
- Zabeležite svaku izjavu koja zvuči kao pritisak ili ponuda „dogovora" van spisa.
- Ne potpisujte izjave o dobrovoljnom iseljenju pod pritiskom i bez advokata.
| Radnja | Sme li izvršitelj | Uslov | Šta dužnik radi |
|---|---|---|---|
| Dolazak na adresu | Da | Po zakazanom zaključku | Traži dokumente, snima |
| Ulazak u stan | Da, uz uslove | Uz zaključak i po potrebi policiju | Svedoci, snimak, zapisnik |
| Odluka o pravu na stan | Ne | Odlučuje sud | Pobija osnov kod suda |
| Naplata troškova | Da | Samo po tarifi | Osporava višak |
| Odbijanje uvida u spis | Ne | Uvid je pravo dužnika | Pritužba komori |
| Pregovori van spisa | Ne | Sve ide u zapisnik | Odbija, beleži |
Policija u pratnji: granice
Policija pruža pomoć izvršitelju na njegov zahtev, ali ne postaje strana u sporu. Njen zadatak je javni red, ne naplata. Dužnik i prisutni imaju pravo da mirno prisustvuju i snimaju; policija ima ovlašćenje da ukloni one koji fizički ometaju radnju. Znanje o ovoj granici — mirno prisustvo jeste, fizičko ometanje nije — razlika je između odbrane koja traje i odbrane koja se završava privođenjem.
Pritužba na izvršitelja: mehanizam koji postoji
Na rad izvršitelja može se podneti pritužba javnoizvršiteljskoj komori, a sud nadzire zakonitost postupka kroz žalbe i prigovore. Pritužbe se ne podnose radi žalbe — one se podnose da bi se u spis unelo ponašanje koje kasnije menja tok postupka. U slučajevima koje je pratila Združena akcija, pritužbe zasnovane na snimcima i zapisnicima dovele su do preispitivanja pojedinih radnji i, u nekim slučajevima, do povlačenja izvršitelja sa predmeta.
Pravilo praga
Na pragu stana važi jednostavna podela: izvršitelj donosi papire, dužnik postavlja pitanja, svedoci beleže. Ko zna šta ko sme, ne pada ni na preterana ovlašćenja ni na prazne pretnje. Većina pritisaka pred vratima raspadne se čim se pokaže da druga strana zna pravila — a pravila su, na sreću, pisana i dostupna svakome ko ih pročita pre nego što zazvoni interfon.